Autori koji su u nekom tekstu evidentirali ili upotrebili ime ili prezime Leš, odnosno toponim ili nelo drugi naziv u čijem je korenu ova reč, uglavnom su bili članovi značajnih akademskih institucija. Analizirajući poreklo reči "leš", vidno je da su prisutni prefiksi i sufiksi, a izmene su nastupale i prilikom transkripcije, u zavisnosti od podneblja i jezika.
Meni čini radost saznanje da je nekada naziv ili ime Leš prisutno na većem delu planete, u kontinuitetu, od vremena pisanja Mojsijeve "Knjige postanja."
Migracija...
U večitom strahu od ogromnih neprohodnih lesno-stepskih prostora stvoren je mit o duhu Lešaku - Lešiju, duhu koji gospodari šumama i zverima na prostoru srednje i severne Evrope. Migracije se nastavljaju i početkom drugog milenijuma pre nove ere i nastavljaju se sve do, a i posle vremena o kojima postoje tačni podaci, kao o onom talasu koji je napao Egipat, i o narodima sa mora.
Prve grupe naroda sa mora zaustavio je faraon Meneptah, a nešto kasnije nailazi velika seoba kopnom i morem (uništavajući Hetitsko carstvo), koju zaustavlja tek na ušću delte Nila Ramzes III (1191. god.p.n.e.). Deo tih naroda ostaje nastanjen duž azijske obale. Dolaskom do tih prostora, migracije naroda sa severa ostavljale su za sobom tragove koji se otkrivaju u toponimu mesta Leš, imenu, a kasnije i prezimenu. Najstariji zapisi postoje na samom početku u Mojsijevoj knjizi u opisima o raspodeli zemlje i osvojenih gradova, gde je upisano: "Granice kananejske idjahu od Sidona, na strani od Gerara do Gaze, a na strani od Sodoma i Gomora, Adme i Zebojma do Leše" (Knjiga Mojsijeva, 10:19).
Nastanjeni narodi se asimilacijom i bračnim vezama sa pridošlim i dominantnim Izraelcima, uklapaju u njihovu veru. Samim tim nazvani su i njihovim sinovima. Sledeći zapis glasi: "To su sinovi Kamovi po porodicama svojim, po jezicima svojim, po zemljama svojim i po narodima svojim" (Knjiga Mojsijeva, 10:20). U kasnija vremena u Knjizi Jošuinoj i Knjizi sudija, pominje se Laiš i Lešem, koji su sinonimi za grad Leš. U daljim zapisima pisci Biblije ne samo što evidentiraju, već i potvrđuju kontinuitet upotrebe imena Leš. U jednom od tekstova stoji zabeleška: "Leš, to je čovek čiji je sin Palti dat Miheli (Davidovoj ženi), ćerki kralja Saula, posle bekstva Davidovog sa dvora Saulovog" (Biblijski rečnik, Washington, 1979).
Da su narodi sa mora ili kasnije seobe sa severa ostavili svoj trag na evropskom tlu, govori identičan toponim Leš na južnom delu Balkanskog poluostrva, i još nekoliko zemalja Evrope, koji genezom kroz vreme minimalno menja oblik.
Masovniji dolazak naroda sa severa u srednju Evropu i jug Balkana počinje u VI veku nove ere. Pod moravskim knezom Samom nastala je kneževina u okviru njegovog slovenskog saveza, a plemenskim povezivanjem u istom periodu, stvaraju se osnove za nastajanje kasnijih slovenskih naroda. Stoga je razumljivo što se oznaka Leh, Les, Lösch i Leš nalazi i u današnjim srednjoevropskim jezicima. U knjigama koje je izdala Češka akademija nauka, prezime Leš evidentirano je kao staročeško prezime.
|
|
Početkom XIII veka u redovima hesenskog plemstva zabeležen je Lesch von Molnheim od koga nastaje loza:
*Geralcus I Lesch 1240.
*Geralcus II Lesch 1252 - 1266.
*Gerlach & Gottfried Lesch de Molinheim 1275.
Vlastela je evidentna do polovine XIX veka, do pisanja knjige Deutsches Adels Lexicon,Laipzig, 1859 - 1870. |
|
Kada govorimo o srednjoj Evropi treba spomenuti da je Lesch Florenz dobio od cara Karla V (13. mart 1548. u Augsburgu), ukaz da mu se dozvoljava kao vlastelinu nošenje grba (Die Wappen Deutschland und Schweiz, Teil III, Ausgabe, 1973).
|
Četiri veka kasnije, daleko na severoistoku, na obalama Baltika, rusko- ukrajinski profesor Leš Fedir Oleksandrovič (23. IV 1840 - Peterburg 29. I 1903), naučnik, lekar i terapeut, dobija svoje mesto u enciklopediji.
Razumljivo je da se isto prezime na specifičan način izgovara u raznim jezicima, pa se tako prilagođava i transkripciji kao npr. Dietrich, Marlene (orig: Marija Magdalena Dietrich; Maria von Lösch), glumica, 1901 -1992. godine
Carica Marija Terezija naseljava polovinom XVIII veka svoje podanike iz severne i srednje Evrope u severozapadni deo Hrvatske. Tako se u Ravnu Goru (Gorski Kotar) doselilo desetak porodica iz mesta Idrija, Cerkno, Most na Soči, Oblakovog i Črnog vrha u Kranjskoj vojvodini (Slovenija), a iz srednje Evrope (Česka i Moravska) nekoliko porodica sa oko 150 članova, među kojima je i porodica Leš. Mesto uz Ravnu Goru nazvali su Sušica i izgradili prvu fabriku stakla na Balkanu.
Prvim popisom stanovništva (poreskih obveznika) u tom mestu (1762.god.), evidentiran je Urban Leš. U drugom takvom popisu (1772. god.) registrovan je Fridrih Leš, a u susednom mestu Vrbovsko - Mihalj Leš. Detaljnom analizom po matičnim knjigama rođenih i venčanih dolazi se do sledećeg saznanja:
U Ravnoj Gori, u crkvi sv. Terezije Avilske, završenoj 1772. godine, u postojećem popisu duša po kućnim brojevima, upisano je rođeno dete 23. maja 1771. god. po imenu Urban Leš.
* Urbanus Lesch u braku sa Rosinom Waith,
23. III 1802. god. dobija sina po imenu Leopoldus
Lesch, a
* Leopoldus Lesch u braku sa Agnezom Miklajits,
23. XII 1821. god. dobija sina Adamus Lesch,
* Adamus Lesch u braku sa Magdalenom Ivančič,
23. III 1857. god. dobija sina Franciskus
de Paula Lesch.
* Franciskus de Paula Leš u braku sa Helenom Brus,
10. X 1891. god. dobija sina Leopolda Leš.
* Leopold Leš U braku sa Anom Oblak,
17. V 1946. god. dobija sina Alberta
Leš, a
* Albert Leš u braku sa Zdenkom Hodak,
11. XI 1970. god. dobija sina po imenu Lado Leš, a
26. II 1975. godine sina po imenu Mario
Leš.
S obzirom na brojnost rođenih u različitim porodicama, skoro svi sa prezimenom Leš na teritoriji Slovenije, Hrvatske i Vojvodine, potomci su onih koji su doseljeni u Ravnu Goru.
Albert Leš 1995. godina |
